Chapter 5

   Neki pak čovjek po imenu Ananija, zajedno sa svojom ženom Safirom proda imanje  

  pa u dogovoru sa ženom odvoji nešto od utrška, a samo jedan dio donese i postavi pred noge apostolima.  

  Petar mu reče: "Ananija, zašto ti Sotona ispuni srce te si slagao Duhu Svetomu i odvojio od utrška imanja?  

  Da je ostalo neprodano, ne bi li tvoje ostalo; i jednoć prodano, nije li u tvojoj vlasti? Zašto si se na takvo što odlučio? Nisi slagao ljudima, nego Bogu!"  

  Kako Ananija ču te riječi, sruši se i izdahnu. I silan strah spopade sve koji su to čuli.  

  Nato ustanu mladići, poviju ga, iznesu i pokopaju.  

  Nakon otprilike tri sata uđe njegova žena ne znajući što se dogodilo.  

  Petar joj reče: "Reci mi, jeste li za toliko dali imanje?" Ona odgovori: "Da, za toliko."  

  A Petar će joj: "Što vam bi da se složiste iskušati Duha Gospodnjega? Eto na vratima nogu onih koji ti pokopaše muža! I tebe će iznijeti!"  

  Ona se umah sruši do njegovih nogu i izdahnu. Oni mladići uđu, nađu je mrtvu, iznesu je i pokopaju uz muža.  

  I silan strah spopade cijelu Crkvu i sve koji su to čuli.  

  Po rukama se apostolskim događala mnoga znamenja i čudesa u narodu. Svi su se jednodušno okupljali u Trijemu Salomonovu.  

  Nitko se drugi nije usuđivao pridružiti im se, ali ih je narod veličao.  

  I sve se više povećavalo mnoštvo muževa i žena što vjerovahu Gospodinu  

  tako da su na trgove iznosili bolesnike i postavljali ih na ležaljkama i posteljama ne bi li, kad Petar bude prolazio, bar sjena njegova osjenila kojega od njih.  

  A slijegalo bi se i mnoštvo iz gradova oko Jeruzalema: donosili bi bolesnike i opsjednute od nečistih duhova, i svi bi ozdravljali.  

  Onda se podiže veliki svećenik i sve njegove pristaše - sljedba saducejska.  

  Puni zavisti, pohvataju apostole i strpaju ih u javnu tamnicu.  

  Ali anđeo Gospodnji noću otvori vrata tamnice, izvede ih i reče:  

  "Pođite i postojano u Hramu navješćujte narodu sve riječi Života ovoga."  

  Poslušni, u praskozorje su ušli u Hram te naučavali. Uto stiže veliki svećenik i njegove pristaše, sazovu Vijeće i sve starješinstvo sinova Izraelovih pa pošalju u zatvor da ih dovedu.  

  Kad stražari stigoše onamo, ne nađoše ih u tamnici pa se vrate i jave:  

  "Zatvor smo našli sa svom pomnjom zatvoren i čuvare na straži pred vratima, ali kad smo otvorili, nikoga unutra ne nađosmo."  

  Kad su hramski zapovjednik i veliki svećenici čuli te riječi, u nedoumici su se pitali što bi to moglo biti.  

  Nato netko pristigne i dojavi im: "Eno, ljudi koje baciste u tamnicu, u Hramu stoje i uče narod."  

  Tada zapovjednik sa stražarima ode te ih dovede - ne na silu jer se bojahu da ih narod ne kamenuje.  

  Dovedoše ih i privedoše pred Vijeće. Veliki ih svećenik zapita:  

  "Nismo li vam strogo zabranili učiti u to Ime? A vi ste eto napunili Jeruzalem svojim naukom i hoćete na nas navući krv toga čovjeka."  

  Petar i apostoli odvrate: "Treba se većma pokoravati Bogu negoli ljudima!  

  Bog otaca naših uskrisi Isusa kojega vi smakoste objesivši ga na drvo.  

  Njega Bog desnicom svojom uzvisi za Začetnika i Spasitelja da obraćenjem podari Izraela i oproštenjem grijeha.  

  I mi smo svjedoci tih događaja i Duh Sveti kojega dade Bog onima što mu se pokoravaju."  

  Nato se oni razgnjeviše i htjedoše ih ubiti.  

  Ali ustade u Vijeću neki farizej imenom Gamaliel, zakonoznanac, kojega je poštovao sav narod. On zapovjedi da ljude načas izvedu  

  pa će vijećnicima: "Izraelci, dobro promislite što ćete s tim ljudima.  

  Ta prije nekog vremena podiže se Teuda tvrdeći da je netko, i uza nj prista oko četiri stotine ljudi. Bi smaknut i sve mu se pristaše razbjegoše i netragom ih nesta.  

  Nakon toga se u dane popisa podiže Juda Galilejac i odvuče narod za sobom. I on propade i sve mu se pristaše raspršiše.  

  I sad evo kanite se, velim vam, tih ljudi i otpustite ih. Jer ako je taj naum ili to djelo od ljudi, propast će;  

  ako li je pak od Boga, nećete ga moći uništiti - da se i s Bogom u ratu ne nađete." Poslušaju ga  

  pa dozovu apostole, išibaju ih, zapovjede im da ne govore u ime Isusovo pa ih otpuste.  

  Oni pak odu ispred Vijeća radosni što bijahu dostojni podnijeti pogrde za Ime.  

  I svaki su dan u Hramu i po kućama neprestance učili i navješćivali Krista, Isusa.