Chapter 2

   Kad je napokon došao dan Pedesetnice, svi su bili zajedno na istome mjestu.  

  I eto iznenada šuma s neba, kao kad se digne silan vjetar. Ispuni svu kuću u kojoj su bili.  

  I pokažu im se kao neki ognjeni razdijeljeni jezici te siđe po jedan na svakoga od njih.  

  Svi se napuniše Duha Svetoga i počeše govoriti drugim jezicima, kako im već Duh davaše zboriti.  

  A u Jeruzalemu su boravili Židovi, ljudi pobožni iz svakog naroda pod nebom.  

  Pa kad nasta ona huka, strča se mnoštvo i smetÄe jer ih je svatko čuo govoriti svojim jezikom.  

  Svi su bili izvan sebe i divili se govoreći: "Gle! Nisu li svi ovi što govore Galilejci?  

  Pa kako to da ih svatko od nas čuje na svojem materinskom jeziku?  

  Parti, Međani, Elamljani, žitelji Mezopotamije, Judeje i Kapadocije, Ponta i Azije,  

  Frigije i Pamfilije, Egipta i krajeva libijskih oko Cirene, pridošlice Rimljani,  

  Židovi i sljedbenici, Krećani i Arapi - svi ih mi čujemo gdje našim jezicima razglašuju veličanstvena djela Božja."  

  Svi su izvan sebe zbunjeno jedan drugog pitali: "Što bi to moglo biti?"  

  Drugi su pak, podrugujući se, govorili: "Slatkog su se vina ponapili!"  

  A Petar zajedno s jedanaestoricom ustade, podiže glas i prozbori: "Židovi i svi što boravite u Jeruzalemu, ovo znajte i riječi mi poslušajte:  

  Nisu ovi pijani, kako vi mislite - ta istom je treća ura dana -  

  nego to je ono što je rečeno po proroku Joelu:  

  "U posljednje dane, govori Bog: Izlit ću Duha svoga na svako tijelo i proricat će vaši sinovi i kćeri, vaši će mladići gledati viđenja, a starci vaši sne sanjati.  

  Čak ću i na sluge i sluškinje svoje izliti Duha svojeg u dane one i proricat će.  

  Pokazat ću čudesa na nebu gore i znamenja na zemlji dolje, krv i oganj i stupove dima.  

  Sunce će se prometnut u tminu, a mjesec u krv prije nego svane Dan Gospodnji velik i slavan.  

  I tko god prizove ime Gospodnje bit će spašen."  

  "Izraelci, čujte ove riječi: Isusa Nazarećanina, čovjeka kojega Bog pred vama potvrdi silnim djelima, čudesima i znamenjima koja, kao što znate, po njemu učini među vama -  

  njega, predana po odlučenu naumu i promislu Božjem, po rukama bezakonika razapeste i pogubiste.  

  Ali Bog ga uskrisi oslobodivši ga grozote smrti jer ne bijaše moguće da ona njime ovlada.  

  David doista za nj kaže: Gospodin mi je svagda pred očima jer mi je zdesna da ne posrnem.  

  Stog mi se raduje srce i kliče jezik, pa i tijelo mi spokojno počiva.  

  Jer mi nećeš ostaviti dušu u Podzemlju ni dati da pravednik tvoj truleži ugleda.  

  Pokazat ćeš mi stazu života, ispuniti me radošću lica svoga.  

  Braćo, dopustite da vam otvoreno kažem: praotac je David umro, pokopan je i eno mu među nama groba sve do današnjeg dana.  

  Ali kako je bio prorok i znao da mu se zakletvom zakle Bog plod utrobe njegove posaditi na prijestolje njegovo,  

  unaprijed je vidio i navijestio uskrsnuće Kristovo: Nije ostavljen u Podzemlju niti mu tijelo truleži ugleda.  

  Toga Isusa uskrisi Bog! Svi smo mi tomu svjedoci.  

  Desnicom dakle Božjom uzvišen, primio je od Oca Obećanje, Duha Svetoga, i izlio ga kako i sami gledate i slušate.  

  Ta David nije bio uznesen na nebesa, a veli: Reče Gospodin Gospodinu mojemu: 'Sjedi mi zdesna'  

  dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!  

  Pouzdano dakle neka znade sav dom Izraelov da je toga Isusa kojega vi razapeste Bog učinio i Gospodinom i Kristom."  

  Kad su to čuli, duboko potreseni rekoše Petru i drugim apostolima: "Što nam je činiti, braćo?"  

  Petar će im: "Obratite se i svatko od vas neka se krsti u ime Isusa Krista da vam se oproste grijesi i primit ćete dar, Duha Svetoga.  

  Ta za vas je ovo obećanje i za djecu vašu i za sve one izdaleka, koje pozove Gospodin Bog naš."  

  I mnogim je drugim riječima još svjedočio i hrabrio ih: "Spasite se od naraštaja ovog opakog!"  

  I oni prigrliše riječ njegovu i krstiše se te im se u onaj dan pridruži oko tri tisuće duša.  

  Bijahu postojani u nauku apostolskom, u zajedništvu, lomljenju kruha i molitvama.  

  Strahopoštovanje obuzimaše svaku dušu: apostoli su činili mnoga čudesa i znamenja.  

  Svi koji prigrliše vjeru bijahu združeni i sve im bijaše zajedničko.  

  Sva bi imanja i dobra prodali porazdijelili svima kako bi tko trebao.  

  Svaki bi dan jednodušno i postojano hrlili u Hram, u kućama bi lomili kruh te u radosti i prostodušnosti srca zajednički uzimali hranu  

  hvaleći Boga i uživajući naklonost svega naroda. Gospodin je pak danomice zajednici pridruživao spasenike.