Chapter 17

   I reče svojim učenicima: "Nije moguće da ne dođu sablazni, no jao onome po kom dolaze;  

  je li s mlinskim kamenom o vratu strovaljen u more, korisnije mu je, nego da sablazni jednoga od ovih malenih.  

  Čuvajte se!" "Pogriješi li tvoj brat, prekori ga; ako se obrati, oprosti mu.  

  Pa ako se sedam puta na dan ogriješi o tebe i sedam se puta obrati tebi govoreći: 'Žao mi je!', oprosti mu."  

  Apostoli zamole Gospodina: "Umnoži nam vjeru!"  

  Gospodin im odvrati: "Da imate vjere koliko je zrno gorušičino, rekli biste ovom dudu: 'Iščupaj se s korijenom i presadi se u more!' I on bi vas poslušao."  

  "Tko će to od vas reći sluzi svomu, oraču ili pastiru, koji se vrati s polja: 'Dođi brzo i sjedni za stol?'  

  Neće li mu naprotiv reći: 'Pripravi što ću večerati pa se pripaši i poslužuj mi dok jedem i pijem; potom ćeš ti jesti i piti?'  

  Zar duguje zahvalnost sluzi jer je izvršio što mu je naređeno?  

  Tako i vi: kad izvršite sve što vam je naređeno, recite: 'Sluge smo beskorisne! Učinismo što smo bili dužni učiniti!'"  

  Dok je tako putovao u Jeruzalem, prolazio je između Samarije i Galileje.  

  Kad je ulazio u neko selo, eto mu u susret deset gubavaca. Zaustave se podaleko  

  i zavape: "Isuse, Učitelju, smiluj nam se!"  

  Kad ih Isus ugleda, reče im: "Idite, pokažite se svećenicima!" I dok su išli, očistiše se.  

  Jedan od njih vidjevši da je ozdravio, vrati se slaveći Boga u sav glas.  

  Baci se ničice k Isusovim nogama zahvaljujući mu. A to bijaše neki Samarijanac.  

  Nato Isus primijeti: "Zar se ne očistiše desetorica?  

  A gdje su ona devetorica? Ne nađe li se nijedan koji bi se vratio i podao slavu Bogu, osim ovoga tuđinca?"  

  A njemu reče: "Ustani! Idi! Tvoja te vjera spasila!"  

  Upitaju ga farizeji: "Kad će doći kraljevstvo Božje?" Odgovori im: "Kraljevstvo Božje ne dolazi primjetljivo.  

  Niti će se moći kazati: 'Evo ga ovdje!' ili: 'Eno ga ondje!' Ta evo - kraljevstvo je Božje među vama!"  

  Zatim reče učenicima: "Doći će dani kad ćete zaželjeti vidjeti i jedan dan Sina Čovječjega, ali ga nećete vidjeti.  

  Govorit će vam: 'Eno ga ondje, evo ovdje!' Ne odlazite i ne pomamite se!  

  Jer kao što munja sijevne na jednom kraju obzorja i odbljesne na drugom, tako će biti i sa Sinom Čovječjim u Dan njegov.  

  No prije treba da on mnogo pretrpi i da ga ovaj naraštaj odbaci."  

  "I kao što bijaše u dane Noine, tako će biti i u dane Sina Čovječjega:  

  jeli su, pili, ženili se i udavali do dana kad Noa uđe u korablju. I dođe potop i sve uništi.  

  Slično kao što bijaše u dane Lotove: jeli su, pili, kupovali, prodavali, sadili, gradili.  

  A onog dana kad Lot iziđe iz Sodome, zapljušti s neba oganj i sumpor i sve uništi.  

  Tako će isto biti u dan kad se Sin Čovječji objavi."  

  "U onaj dan tko bude na krovu, a stvari mu u kući, neka ne siđe da ih uzme.  

  I tko bude u polju, neka se ne okreće natrag. Sjetite se žene Lotove!  

  Tko god bude nastojao život svoj sačuvati, izgubit će ga; a tko ga izgubi, živa će ga sačuvati."  

  "Kažem vam, one će noći biti dvojica u jednoj postelji: jedan će se uzeti, drugi ostaviti.  

  Dvije će mljeti zajedno: jedna će se uzeti, druga ostaviti."  

  #  

  Upitaše ga na to: "Gdje to, Gospodine?" A on im reče: "Gdje bude trupla, ondje će se okupljati i orlovi."