| Chapter 15 |
1 |
Okupljahu se oko njega svi carinici i grešnici da ga slušaju.
|
2 |
Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: "Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima."
|
3 |
Nato im Isus kaza ovu prispodobu:
|
4 |
"Tko to od vas, ako ima sto ovaca pa izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustinji te pođe za izgubljenom dok je ne nađe?
|
5 |
A kad je nađe, stavi je na ramena sav radostan
|
6 |
pa došavši kući, sazove prijatelje i susjede i rekne im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh ovcu svoju izgubljenu.'
|
7 |
Kažem vam, tako će na nebu biti veća radost zbog jednog obraćena grešnika nego li zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba obraćenja."
|
8 |
"Ili koja to žena, ima li deset drahma pa izgubi jednu drahmu, ne zapali svjetiljku, pomete kuću i brižljivo pretraži dok je ne nađe?
|
9 |
A kad je nađe, pozove prijateljice i susjede pa će im: 'Radujte se sa mnom! Nađoh drahmu što je bijah izgubila.'
|
10 |
Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božjim zbog jednog obraćena grešnika."
|
11 |
I nastavi: "Čovjek neki imao dva sina.
|
12 |
Mlađi reče ocu: 'Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.' I razdijeli im imanje.
|
13 |
Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno."
|
14 |
"Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati.
|
15 |
Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje.
|
16 |
Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao."
|
17 |
"Došavši k sebi, reče: 'Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi!
|
18 |
Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: 'Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom!
|
19 |
Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.'"
|
20 |
"Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga.
|
21 |
A sin će mu: 'Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.'
|
22 |
A otac reče slugama: 'Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge!
|
23 |
Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo
|
24 |
jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!' I stadoše se veseliti."
|
25 |
"A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru
|
26 |
pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to.
|
27 |
A ovaj će mu: 'Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.'
|
28 |
A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati.
|
29 |
A on će ocu: 'Evo toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim.
|
30 |
A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.'
|
31 |
Nato će mu otac: 'Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje - tvoje je.
|
32 |
No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!'"
|