Chapter 13

   Upravo u taj čas dođoše neki te mu javiše što se dogodilo s Galilejcima kojih je krv Pilat pomiješao s krvlju njihovih žrtava.  

  Isus im odgovori: "Mislite li da ti Galilejci, jer tako postradaše, bijahu grešniji od drugih Galilejaca?  

  Nipošto, kažem vam, nego ako se ne obratite, svi ćete slično propasti!  

  Ili onih osamnaest na koje se srušila kula u Siloamu i ubila ih, zar mislite da su oni bili veći dužnici od svih Jeruzalemaca?  

  Nipošto, kažem vam, nego ako se ne obratite, svi ćete tako propasti."  

  Nato im pripovjedi ovu prispodobu: "Imao netko smokvu zasađenu u svom vinogradu. Dođe tražeć ploda na njoj i ne nađe  

  pa reče vinogradaru: 'Evo, već tri godine dolazim i tražim ploda na ovoj smokvi i ne nalazim. Posijeci je. Zašto da iscrpljuje zemlju?'  

  A on mu odgovori: 'Gospodaru, ostavi je još ove godine dok je ne okopam i ne pognojim.  

  Možda će ubuduće ipak uroditi. Ako li ne, posjeći ćeš je.'"  

  Jedne je subote naučavao u nekoj sinagogi.  

  Kad eto žene koja je osamnaest godina imala duha bolesti. Bila je zgrbljena i nikako se nije mogla uspraviti.  

  Kad je Isus opazi, dozva je i reče joj: "Ženo, oslobođena si svoje bolesti!"  

  I položi na nju ruke, a ona se umah uspravi i poče slaviti Boga.  

  Nadstojnik sinagoge - ozlovoljen što je Isus u subotu izliječio - govoraše mnoštvu: "Šest je dana u koje treba raditi! U te dakle dane dolazite i liječite se, a ne u dan subotni!"  

  Odgovori mu Gospodin: "Licemjeri! Ne driješi li svaki od vas u subotu svoga vola ili magarca od jasala da ga vodi na vodu?  

  Nije li dakle i ovu kćer Abrahamovu, koju Sotona sveza evo osamnaest je već godina, trebalo odriješiti od tih spona u dan subotni?"  

  Na te njegove riječi postidješe se svi protivnici njegovi, a sav se narod radovaše zbog svega čime se on proslavio.  

  Govoraše dakle: "Čemu je slično kraljevstvo Božje? Čemu da ga prispodobim?  

  Ono je kao kad čovjek uze gorušičino zrno i baci ga u svoj vrt. Uzraste i razvi se u stablo te mu se ptice nebeske gnijezde po granama."  

  I opet im reče: "Čemu da prispodobim kraljevstvo Božje?  

  Ono je kao kad žena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere brašna dok sve ne uskisne."  

  Putujući tako u Jeruzalem, prolazio je i naučavao gradovima i selima.  

  Reče mu tada netko: "Gospodine, je li malo onih koji se spasavaju?" A on im reče:  

  "Borite se da uđete na uska vrata jer mnogi će, velim vam, tražiti da uđu, ali neće moći."  

  "Kada gospodar kuće ustane i zaključa vrata, a vi stojeći vani počnete kucati na vrata: 'Gospodine, otvori nam!', on će vam odgovoriti: 'Ne znam vas odakle ste!'  

  Tada ćete početi govoriti: 'Pa mi smo s tobom jeli i pili, po našim si trgovima naučavao!'  

  A on će vam reći: 'Kažem vam: ne znam odakle ste. Odstupite od mene, svi zlotvori!'"  

  "Ondje će biti plač i škrgut zubi kad ugledate Abrahama i Izaka i Jakova i sve proroke u kraljevstvu Božjem, a sebe vani, izbačene.  

  I doći će s istoka i zapada, sa sjevera i juga i sjesti za stol u kraljevstvu Božjem.  

  Evo, ima posljednjih koji će biti prvi, ima i prvih koji će biti posljednji."  

  U taj čas pristupe neki farizeji i reknu mu: "Otiđi, otputuj odavde jer te Herod hoće ubiti."  

  A on će njima: "Idite i kažite toj lisici: 'Evo, izgonim đavle i liječim danas i sutra, a treći dan dovršujem.  

  Ali danas, sutra i prekosutra moram nastaviti put jer ne priliči da prorok pogine izvan Jeruzalema.'"  

  "Jeruzaleme, Jeruzaleme, koji ubijaš proroke i kamenuješ one što su tebi poslani! Koliko li puta htjedoh skupiti djecu tvoju kao kvočka piliće pod krila i ne htjedoste!  

  Evo, napuštena vam kuća. A kažem vam, nećete me vidjeti dok ne dođe čas te reknete: "Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje!"