| Chapter 2 |
1 |
Viđenje Izaije, sina Amosova, o Judeji i Jeruzalemu:
|
2 |
Dogodit će se na kraju dana: Gora Doma Jahvina bit će postavljena vrh svih gora, uzvišena iznad svih bregova. K njoj će se stjecati svi narodi,
|
3 |
nagrnut će mnoga plemena i reći: "Hajde, uziđimo na Goru Jahvinu, pođimo u Dom Boga Jakovljeva! On će nas naučiti svojim putovima, hodit ćemo stazama njegovim. Jer će iz Siona Zakon doći, iz Jeruzalema riječ Jahvina."
|
4 |
On će biti sudac narodima, mnogim će sudit' plemenima, koji će mačeve prekovati u plugove, a koplja u srpove. Neće više narod dizat' mača protiv naroda nit' se više učit' ratovanju.
|
5 |
Hajde, dome Jakovljev, u Jahvinoj hodimo svjetlosti!
|
6 |
Da, ti si svoj odbacio narod, dom Jakovljev, jer je pun vračeva s istoka i gatara kao Filistejci, bratime se s tuđincima.
|
7 |
Zemlja mu je puna srebra i zlata i blagu mu kraja nema; zemlja mu je puna konja, kolima mu broja nema.
|
8 |
Zemlja mu je prepuna kumira i oni se klanjaju pred djelom ruku svojih, pred onim što njihovi načiniše prsti.
|
9 |
Smrtnik će se poviti, čovjek sniziti; ne praštaj im.
|
10 |
Uđi među pećine, skrij se u prašinu, pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
|
11 |
Ohol pogled bit će skršen i bahatost ljudska ponižena. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj.
|
12 |
Da, bit će to dan Jahve nad Vojskama, protiv svih oholih i bahatih, protiv sviju što se uzvisiše, da ih obori;
|
13 |
protiv svih cedrova libanonskih i svih hrastova bašanskih;
|
14 |
protiv svih gora uznositih i svih bregova uzdignutih;
|
15 |
protiv svake visoke tvrđe i svih tvrdih zidina;
|
16 |
protiv sveg brodovlja taršiškog i svih brodova raskošnih.
|
17 |
Oholost ljudska skršit će se i bahatost ljudska poniziti. Jahve će se uzvisiti, on jedini - u dan onaj,
|
18 |
i kumiri će netragom nestati.
|
19 |
Uđite u rupe među pećinama i u spilje zemaljske pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
|
20 |
U dan onaj: bacit će svaki svoje srebro i zlatne kumire koje sebi načini da im se klanja,
|
21 |
kad uteče u šupljine pećina i u raspukline stijena pred užasom Jahvinim, pred sjajem veličanstva njegova, kad ustane da potrese zemlju.
|
22 |
Čuvajte se, dakle, čovjeka koji ima samo jedan dah u nosnicama: jer što vrijedi?
|